EN
Katarakta predstavlja zamućenje sočiva u oku što smanjuje vidnu oštrinu. Najčešće se javlja u drugoj polovini života, ali može biti i urođena ili se javlja kao posledica drugih bolesti. Leči se isključivo hirurški. Tokom pregleda je važno utvrditi da li je katarakta jedino oboljenje oka koje utiče na slabljenje vida.
Katarakta svojom progresijom snižava vidne funkcije, a srazmerno tome se snižava životna i radna sposobnost. Za razliku od ranijih hirurških metoda za operaciju katarakte savremena mikroinciziona hirurgija omogućava raniju operaciju i kraću postoperativnu rehabilitaciju očnih funkcija.
Dijagnoza katarakte ne predstavlja veliki problem i postavlja se nakon pregleda na biomikroskopu i prosvetljavanja direktnim oftalmoskopom. Ono što jeste problem i zahteva dodatna ispitivanja i iskustvo lekara je utvrđivanje postojanja oboljenja koje bi moglo negativno uticati na funkcionalni ishod operacije, kao i pravilna procena o vrsti, tipu i jačini intraokularnog sočiva koje će se ugraditi. Rana indikacija za operaciju katarakte umanjuje energiju neophodnu za emulzifikaciju (zbog manje tvrdoće nukleusa) i time olakšava operativni tok, ubrzava rehabilitaciju i redukuje broj komplikacija. „Zrelost” katarakte, ranije osnovni parametar osnovanosti operacije, danas nema značaj. Redukovana vidna oštrina na 0,7 značajno otežava čitanje i vožnju jer sa sobom nosi i pad kontrastnog vida i osećaja za boje. Takvi pacijenti imaju i teškoće pri kretanju, naročito niz stepenice što je čest uzrok teških povreda, pa ih treba blagovremeno uputiti na operaciju.
Nakon detaljnog pregleda oba oka, upotpunjenog širenjem zenica i ultrazvučnim pregledom, doktor će vam reći da li ste kandidat za operaciju katarakte i kakav se efekat operacije može očekivati. Postoje stanja i oboljenja oka koja mogu uticati da, uprkos uspešnoj operaciji, vidna oštrina bude manja od očekivane. Biće vam objašnjena vrsta planirane operacije, planirana refrakcija (dioptrija posle operacije) i vrsta anestezije.
Za preoperativni pregled ultrazvukom koristimo A-scan sistem, skoro isključivo za biometriju, odnosno ultrazvučno merenje dužine očne jabučice. Moramo uzeti u obzir činjenicu da ovo merenje standardnom 10-MHz sondom ima tipičnu rezoluciju od 0,10 mm do 0,12 mm, koristimo i IOL Master, bezkontaktni optički aparat koji je pet puta precizniji, meri distancu od površine centra rožnjače do retinalnog pigmentnog epitela sa preciznošću od ±0,02 mm., što se odražava i na preciznost proračuna za dioptrijsku vrednost intraokularnog sočiva.
B-scan sistem je dvodimenzionalan i pregled ovom metodom, isključuje mogućnost da je za gubitak vida, osim katarakte, odgovorno i neko drugo patološko stanje: ablacija mrežnjače, tumor, krvavljenje i slično. Na ovaj način se izbegava višestruko operativno lečenje i daje racionalnija prognoza o postoperativnoj vidnoj oštrini.
Jedini način lečenja katarakte je hirurški. Uprkos brojnim istraživanjima do sada nije pronađen ni jedan pouzdan vid prevencije katarakte ili njenog medikamentoznog lečenja. Operacija katarakte je najčešća hirurška intervencija na ljudskom telu i postala je rutinska procedura u savremenim očnim klinikama čineći više od 80% operativnog programa.
Iako je operacija katarakte kratkotrajna i bezbolna, a primenjena anestezija lokalna, neophodno je da pacijente pre operacije pregleda internista u cilju maksimalne sigurnosti. Miloš klinika je opremljena da izvrši kompletnu biohemijsku analizu krvi i mokraće, EKG, ultrazvuk i ostala ispitivanja po zahtevu našeg interniste. Kada je neophodno, ove analize se mogu izvršiti i na sam dan operacije.
U toku boravka na klinici pacijenti su pod nadzorom iskusnog anesteziologa i obučenog medicinskog osoblja.
Najčešće se za operaciju katarakte koristi anestezija kapima (topikalna), kao kod merenja očnog pritiska. Ukoliko je pacijent jako osetljiv na kontakt ili operacija podrazumeva dodatne manipulacije koje mogu biti bolne, pacijentima se daje mala injekcija u predeo donjeg kapka usled čega nastaje utrnulost predela oka i nepokretnost kapaka i očnih mišića (peribulbarna anestezija). Ovakvo stanje traje nekoliko sati.
Operacije kod dece i psihički ometenih osoba se vrše u opštoj anesteziji, nakon čega pacijent provodi nekoliko sati u klinici na posmatranju.
U toku operacije pacijent je udobno smešten i leži na leđima. Kontinuirano se prate sve vitalne funkcije (krvni pritisak, EKG i nivo kiseonika u krvi) pomoću elektroda postavljenih na telo. Lice se prekriva sterilnim prekrivačem za jednokratnu upotrebu, sa providnom folijom u predelu oka koje se operiše. Poseban instrument drži kapke u otvorenom položaju.
Načinjeni rez je male širine i tunelskog tipa pa ga najčešće nije potrebno ušivati mada je to nekad poželjno radi istovremenog tretmana postojećeg astigmatizma. Operacija katarakte obično traje 8-15 minuta, pacijent se smešta u sobu za odmor gde se presvlači i odlazi iz klinike nakon 30 minuta.
Skoro svim pacijentima se u toku operacije ugrađuje veštačko sočivo na mesto gde se nalazilo prirodno. Ono nadomešta optičku funkciju i funkciju barijere između delova oka pa se ugrađuje u dioptrijama od -5 do +30. U nedostatku kapsule sočiva (povrede, ranije operacije), veštačka sočiva se fiksiraju za dužicu ispred zenice ili za beonjaču iza zenične ravni.
Za svakog pacijenta i za svako oko posebno se određuje dioptrijska vrednost i tip sočiva, prema proceni hirurga. Na raspolaganju nam je kompletan opseg dioptrija i modela veštačkih sočiva, izrađenih od akrilata ili silikona, renomiranih američkih kompanija Bausch&Lomb i Alcon i holandske kompanije Ophthec.
Kod većine pacijenata opredeljujemo se za monofokalna veštačka sočiva sa rubom koji sprečava sekundarnu kataraktu. Prema indikacijama ugrađuju se i asferična, multifokalna, obojena, iris claw, tvrda sočiva za skleralnu fiksaciju itd.
Osnovni parametri za izbor veštačkog sočiva su nam dugotrajna pouzdanost i stabilnost centracije, dizajn koji prevenira nastanak sekundarne katarakte i otpornost na tretman laserom, kao i vrsta i stepen životne aktivnosti pacijenta. Na ovaj način štitimo naše pacijente od modernih, ali neproverenih optičko-tehničkih inovacija na tržištu veštačkih sočiva.
Posle operacije katarakte kod nekih pacijenata se vremenom formira neka vrsta ožiljka na prirodnom omotaču sočiva koji nosi veštačko intraokularno sočivo (IOL). Ovaj ožiljak čini da se vidna oštrina progresivno smanjuje posle nekoliko meseci ili više godina od operacije katarakte. U ovom slučaju ne može se očekivati spontani popravak vida već se pacijentu savetuje intervencija YAG-laserom – kapsulotomija.
Intervencija se izvodi u anesteziji kapima i bezbolna je. Rehabilitacija vidne oštrine nastupa ubrzo i zavisi od stanja na drugim delovima oka. Nakon ove intervencije kontrola intraokularnog pritiska se preporučuje za 7 dana.
Komplikacije kod operacije katarakte su danas izuzetno retke. Ranije česte lezije zadnje kapsule i prolapsi staklastog tela sada nastaju kod manje od 1% operisanih, endoftalmitis kod 0,02%, glaukom i hronični uveitis kod oko 1%. Fibroza zadnje kapsule i takozvana „sekundarna katarakta” i dalje ostaje najčešća pozna komplikacija i javlja se u oko 20% operisanih (starijih od 60 godina), ali se jednostavno i efikasno uklanja YAG laserom.
